novčanik od papira

intended for the keeping of money only

Tražeći idealnu formu novčanika za sebe došla sam na ideju da napravim jedan. Uz malo mašte i iskustva pomešanih sa voljom počela sam da izrađujem jedan za drugim. Sve koje sam do sada uradila bili su namenjeni nekom. I tako ređajući salvete, izmišljenu dugmad, duuugo čuvane čipkice, satenske trakice, sve te krpice koje su čekale svoje vreme da budu upotrebljene, nisam ni slutila koliko su u skladu pri tom prikazujući stil i karakter onih za koje su pravljeni. Zapravo na ideju da bude od papira  samim tim i lagan za nošenje, sam došla zbog jednog putovanja u Barselonu ...Kad odeš u neki veliki tebi nepoznati grad imaš želju da obiđeš sve. To podrazumeva i duga pešačenja, vugljenja torbi gde obično novac više bude razbacan po torbi, a ne u novčaniku. Na tom putovanju, moj tadašnji stari kožni novčanik je imao dodatnu "šlajpik" varijantu, s metalnom kopčom, predviđenu za kovanice i bio je pun papirića, vizitki, ličnih dokumenata... pravi mali haos na jednom mestu, a o težini da i ne govorim, pa se u tim pešačenjima torba koju sam nosila činila duplo teža nego što je zaista bila.  

 Ko god je kročio u taj grad zna da je poznat po džeparošima, te uvek moraš biti na oprezu da ne budeš nasamaren, naravno što nije ni blizu tehnici ovdašnjih "naših lopova," a ni najmanje prijatno ako se nađeš u takvoj ne daj Bože situaciji. Ovo je još jedan dobar motiv zbog koga je ovakav novčanik prigodan. Naime stvar je u tome kad pogledate u njega odmah se zapitate šta je to, jer on upošte i ne izgleda kao novčanik i nije sličan današnjim novčanicima. Ukoliko napravite jedan uverićete se i sami kad i prvi komentari stignu. S prvim urađenim poklonima upravo na osnovu ovog motiva stigle su i prve porudžbine, iako mi to nije bila namera.

 

Ovo je novčanik pravljen za Mariju. Poznavajući donekle njen ukus i senzibilitet izradila sam ga odmah nakon mog i tako otvorila put za sledeći u nizu. Preko nekoliko međusobno zalepljenih drvofiksom papirnih listova iz časopisa prelepila sam najtanji sloj ukrasne salvete. Ivice sam presavila iznutra i spojila iglom i koncem. Pre ručnog šivenja s unutrašnje strane novčanika sam prelepila tkaninu, prišila dugme i napravila "kopču". Naknadno sam zalepila čipkicu i novčanik prešla još jednim slojem lepka, da bi dobio na čvrstini ujedno bio plastificiran i time mu produžila vek trajanja :)

Novčanik je pravljen samo da novac stoji u njemu, lako da se otvori i zbog nestrpljivih kupaca koji stoje u redu "čekajući samo na vas" da vi pored svega što ste kupili i brzom brzinom spakovali u kese, brzo vratite i kusur u njega. 

Sa srećom ga nosili,

pozdravlja vas 

Svetlana 

pileće belo na moj način

Ukoliko ne volite da provodite puno vremena u kuhinji, ili ste u gužvi sa vremenom imam idealan recept za vas. Ovo jelo se brzo priprema, lagano je za stomak i veoma je ukusno. Meso kad se ispeče bude meko i puterasto, što nije svojstvo pilećeg belog mesa. Nisam sledila prave instrukcije al' sam dobar deo recepta iskoristila i modifikovala po mom ukusu. Pronašla sam ga u časopisu za bebe tako da je pogodan za malu decu i vrlo je jednostavan za pripremu. 
Potrebno je :500g pilećeg belog mesa
                  3 kašike maslinovog ulja,
                  4 kašike prezle 
                  2 -3 čena belog luka
                  kašičica do dve senfa
                  origano ,bosiljak, biber, so, vegeta i susam
možete staviti začin koji preferirate

Meso se iseče, srednje debljine, na štapiće zatim se dodaju ulje,prezla,susam,senf i svi napomenuti začini. Beli luk se sitno izrenda ili izgnječi u avanu, kako vam je lakše. Sve se izmeša i stavi u podmazani pleh ili vatrostalnu činiju. 

Peče se na 180 stepeni 40 min.

Prilog po želji

bon appétit

prijatno vam želi

Svetlana

Konzerve u cvetnom ruhu

Još u detinjstvu, zavolela sam da skupljam lepe kutije od čajeva, konzerve na kojima je ivica bila lepo obrađena, ukrasne papire koji su se uglavnom koristili za pakovanje poklona, flase neobičnih oblika i boja... Bilo mi je žao tada, a i danas je, da tako lepu ambalazu, iako vec upotrebljenu, bacim. I čekala sam trenutak kada bih mogla da te lepe stvarčice upotrebim. Tako se skoro desilo i sa konzervama od keksića Caprice i pahuljica za bebe. Pronašle su novu namenu u našem domaćinstvu. Odlučila sam da pokušam da ih osvežim dekupaž tehnikom.

Odabrana ambalaža

Belom akrilnom bojom u spreju ofarbala sam konzervu (prvi nanos bio je u vertikalnom pravcu, a drugi horizontalni, u vremenskom razmaku od 30 minuta).

 Sutradan, kako bih bila sigurna da se boja u potpusnosti osušila, odabrala sam dezene...

... malim makazama opkrojla cvetiće...

... podelila površinu konzerve na četiri dela, na prvi sam nanela drvofiks, zatim zalepila salvete, i ceo postupak ponovila još tri puta...

...posle par dana, tj. kada sam bila sigurna da se drvofiks u potpunsoti osušio (dovoljno je i jedan dan), konzervu sam prelakirala bezbojnim akrilnim lakom, izabrala sam saten intenzitet (između sjaja tj. blještave varijante i mata tj. zagasite, meni lično, saten je nadraži, jer me podseća na sjaj voska).

Nova konzerva dobila je svoju namenu na kuhinjskoj polici. U njoj se čuva šećer.

Planiram da u nekom od narednih postova opišem neka svoja iskustva vezano za dekupaž tehinku. Tom prilikom bih se pozabavila nekim tehnološkim apsektima vezano za dekupažiranje predmeta od različitih materijala, sam postupak izrade i dr. Nadam se da ću link od tog posta postavit ovde.

Pozdrav,

Marija

Dečački novčanik

Ovih prazničnih dana na iznenađenje svih, posle toplih dana u decembru,pao je i prvi sneg... u naš dom su sa njim,sa severnog mora, pristigli dugo očekivani "gosti" četvoro dece i njihovi roditelji. U kući s' puno dece jedno je neminovno to su igračke. Igračke svuda, na sve strane. Među njima se zametnuo i moj stari novčanik... Tokom igre je najstarije od dece poželelo da ima jedan. Po automatizmu i želji da za druge pravim novčanike odmah sam predložila da mu napravim jedan. Mnogo se radovao jer će dobiti svoj i potpuno nov novčanik.
Predamnom se stvorio ni malo lak zadatak.
...dečački novčanik... Kako napraviti idealnu formu za sedmogodičnji džep?!..hm. Do sad sam pravila za osobe kojima nije bilo teško potrefiti ukus, dimenzije, šta vole jer ih dobro poznajem... ovo je za mene bio pravi izazov. 
Bez mnogo razmišljanja odmah sam se bacila na posao. Odabrali smo zajedno snežne motive, potom se začula poznata škripa makaza i papira, te su se i ideje nizale jedna za drugom...

Odlučila sam se za džepnu formu novčanika. Izrezala šareni papir debljine hamera A4 formata. Novčanike pravim tzv dekupaž tehnikom koju će Marija detaljnije opisati u blogu. Prošijem ih ručno iglom i koncem i pređem preko njih još jednim slojem lepka. Tako prerađen papir dobije na čvrstini i ujedno je plastificiran.

Prednost ovih novčanika je u tome što se veoma jednostavno prave i lagani su za nošenje...Nešto više o njihovom nastanku opisaću u jednom od narednih blogova.