novčanik od papira

intended for the keeping of money only

Tražeći idealnu formu novčanika za sebe došla sam na ideju da napravim jedan. Uz malo mašte i iskustva pomešanih sa voljom počela sam da izrađujem jedan za drugim. Sve koje sam do sada uradila bili su namenjeni nekom. I tako ređajući salvete, izmišljenu dugmad, duuugo čuvane čipkice, satenske trakice, sve te krpice koje su čekale svoje vreme da budu upotrebljene, nisam ni slutila koliko su u skladu pri tom prikazujući stil i karakter onih za koje su pravljeni. Zapravo na ideju da bude od papira  samim tim i lagan za nošenje, sam došla zbog jednog putovanja u Barselonu ...Kad odeš u neki veliki tebi nepoznati grad imaš želju da obiđeš sve. To podrazumeva i duga pešačenja, vugljenja torbi gde obično novac više bude razbacan po torbi, a ne u novčaniku. Na tom putovanju, moj tadašnji stari kožni novčanik je imao dodatnu "šlajpik" varijantu, s metalnom kopčom, predviđenu za kovanice i bio je pun papirića, vizitki, ličnih dokumenata... pravi mali haos na jednom mestu, a o težini da i ne govorim, pa se u tim pešačenjima torba koju sam nosila činila duplo teža nego što je zaista bila.  

 Ko god je kročio u taj grad zna da je poznat po džeparošima, te uvek moraš biti na oprezu da ne budeš nasamaren, naravno što nije ni blizu tehnici ovdašnjih "naših lopova," a ni najmanje prijatno ako se nađeš u takvoj ne daj Bože situaciji. Ovo je još jedan dobar motiv zbog koga je ovakav novčanik prigodan. Naime stvar je u tome kad pogledate u njega odmah se zapitate šta je to, jer on upošte i ne izgleda kao novčanik i nije sličan današnjim novčanicima. Ukoliko napravite jedan uverićete se i sami kad i prvi komentari stignu. S prvim urađenim poklonima upravo na osnovu ovog motiva stigle su i prve porudžbine, iako mi to nije bila namera.

 

Ovo je novčanik pravljen za Mariju. Poznavajući donekle njen ukus i senzibilitet izradila sam ga odmah nakon mog i tako otvorila put za sledeći u nizu. Preko nekoliko međusobno zalepljenih drvofiksom papirnih listova iz časopisa prelepila sam najtanji sloj ukrasne salvete. Ivice sam presavila iznutra i spojila iglom i koncem. Pre ručnog šivenja s unutrašnje strane novčanika sam prelepila tkaninu, prišila dugme i napravila "kopču". Naknadno sam zalepila čipkicu i novčanik prešla još jednim slojem lepka, da bi dobio na čvrstini ujedno bio plastificiran i time mu produžila vek trajanja :)

Novčanik je pravljen samo da novac stoji u njemu, lako da se otvori i zbog nestrpljivih kupaca koji stoje u redu "čekajući samo na vas" da vi pored svega što ste kupili i brzom brzinom spakovali u kese, brzo vratite i kusur u njega. 

Sa srećom ga nosili,

pozdravlja vas 

Svetlana