štipaljke

Prolazeći kroz pijacu, ugledala sam na jednoj tezgi drvene štipaljke iliti štipalice, kako kaže Ceca. Poželela sam da ih ukrasim dekupaž tehnikom. Površina nije velika, verovatno će brzo ići, pomislila sam. 

Da, površina zaista nije velika i sa jednom salvetom možete dosta štipaljki da ukrasite, ali je sam postupak poprilično zahtevan, upravo zbog te male površine. Najpre je potrebno da štipaljke razdvojite od metalnog dela. Dobićete dve polovine i metalni mehanizam, ako tako mogu da nazovem uvijenu žicu. Pokušala sam da napravim "kroj" za svaku polovinu štipaljke. U zavisnosti od dužine štipaljke, oblik kroja bi bio pravougaonik, takav da kada salvetu obmotate, najpre na "suvo" tj. bez lepka oko štipaljke, dobijete male preklope materijala, odnosno salvete. U pitanju je milimetar-dva. Meni se u praksi pokazalo kao najbolje rešenje da lepak, u mom slučaju razređeni drvofik, nanosim najpre na leđa štipaljke, zatim pažljivo štipaljku položim na naličje salvete odnosno tog malog kroja, i to na sredinu (vodite računa o licu salvete, da slučajno ne zalepite  na njega). Ostavljala sam po par minuta da se taj deo prosuši, štipaljka je tada bila okrenuta na "trbuščiće" pošto na njih još nije bio nanet lepak. Zatim sam lepak stavljala na bočne i prednju stranu, i trudila se da salvetu pažljivo ispresavijam sa svih strana. Tu se nalaze i mala udubljenja tj. žljebovi, u koje sam pažljivo utiskivala salvetu. 

Na rebra od radijatora sam spuštala štipaljke da se osuše.

Ceo postupak je poprilično zahtevan. Ako su vam ruke prljave od lepka, može se desiti da vam se salvete zalepe za prste, pa da vam se ceo proces upropasti. U svakom slučaju, dosta truda i pažnje je potrebno, ali je rezultat zaista divan. Za sada ih ne koristim prilikom širenja veša, iako sam ih premazala, kada su se osušile, vodootpornim drvofikom, samo zato što ih nemam dovoljno. Ali jako lepo izgledaju kada neku paprinu kesicu ili začin zatvorite sa njima.

Veliki pozdrav,

Marija